Mobilni telefoni: 065 225 2220, 065 225 2221
Fiksni telefon: (011) 411 433 7
Email: info@logomedica.rs
Adresa: Maksima Gorkog 117-119, Vračar

Norme razvoja govorno-jezičkih sposobnosti do 3. godine života


Norme razvojnog perioda služe za razumevanje razvojnih obrazaca. Govorno-jezički razvoj grubo možemo podeliti na dva perioda: prelingvistički i lingvistički. Tok njihovog razvoja je univerzalan. Sistem (pravila) kojim se povezuju jezičke jedinice razvija se postepeno i prema razvojnom redosledu, koji je, uz dozvoljene varijacije u tempu, sličan za sve pripadnike jedne jezičke sredine. Jezički izraz se postepeno usložnjava od glasa, preko sloga i pojedinih reči do rečenice. Faze razvoja govora iste su kod sve dece (faze i redosled njihovog javljanja) i one se ne mogu “preskakati”.

Veliki uticaj na razvoj govornih, jezičkih i komunikacijskih veština imaju upravo roditelji i socijalna okolina. Roditelji su osobe koje u prvim danima i mesecima života pružaju pregršt podsticaja za pravilan razvoj predgovornih veština.

Kako se dete razvija i raste ono stupa u komunikaciju sa sve većim brojem govornika i nalazi se u novim komunikacijskim situacijama, što dalje podupire njegov razvoj govora i jezika. Ponekad su roditelji zabrinuti za razvoj govora i jezika kod svog deteta. Pitaju se zašto dete još ne govori, zašto je izgovor nerazumljiv, zašto dete poznaje i upotrebljava malo reči, zašto ih dete ne razume, a neki su zabrinuti zbog ponavljanja ili zapinjanja u govoru deteta. Roditelji u takvim situacijama obično upoređuju govor deteta s govorom druge dece u porodici, vršnjaka iz vrtića, slušaju savete rođaka i prijatelja, te sami preduzimaju određene «metode» podsticaja i “ispravljanja govora”. U takvim situacijama roditeljima se preporučuje da potraže savet stručnjaka – logopeda.

Roditelji imaju važnu ulogu u prepoznavanju odstupanja u govorno-jezičnom razvoju, rana identifikacija i dijagnostika smetnji, obezbeđuje pravovremeno uključivanje u adekvatnu terapiju čime se omogućava prevencija poremećaja.


Kako prepoznati odstupanja od urednog razvoja govora?

Pre svega potrebno je poznavati neke karakteristike tipičnog razvoja govora kod većine dece.

PRELINGVISTIČKI PERIOD počinje od rođenja i obuhvata sve faze pripreme govornog aparata te se njegov završetak nadovezuje na početak lingvističkog razvoja – pojave prve reči sa značenjem.

U prelingvističkom periodu jezičkog razvoja celokupna komunikativna situacija određena je emotivnim i vizuelnim aspektom u tumačenju poruke i u produkciji. Kod odojčeta bitnim delom reakcije su i biološki uslovljene. U prelingvističkom periodu emocije, govorna i mimička ekspresija majke oblikuju komunikativnu situaciju, daju joj biološki smisao i socijalno značenje, formiraju pažnju odojčeta za govor drugih i učvršćuju asocijativne puteve, što su uslovi za razvijanje sposobnosti razumevanja i produkcije govora. Upotreba neadekvatnih, razvojno „starijih“ ili izostanak receptivnih i ekspresivnih prelingvističkih reakcija može biti jedan od bitnih pokazatelja usporenog razvoja odojčeta i pojave patologije u kasnijem razvoju govora.

U prelingvističkom periodu reči same po sebi nemaju značenje za odojče. Ono reaguje na majčine neverbalne signale, na kvalitet njenog glasa, suprasegmente (prozodiju), na način njenog izgovora i posmatra lice majke ili majčine oci. Odgovara svojim oblikom izražavanja. U majčinim reakcijama dobija potvrdu svoje egzistencije. Razmenjuje komunikativne signale. Tokom razmene verbalnih i neverbalnih signala neki od njih gube komunkativnu funkciju, neki se usavršavaju i dopunjuju, neki se tek savladavaju. Učenje putem iskustva i sama praksa obrazuju asocijativne puteve koji predstavljaju biološki osnov lingvističke strukture jezika.

Razumevanje značenja iskaza produkovanih u komunikativnoj situaciji najčešće prethodi upotrebi jezika. Razumevanje poruka u direktnoj je vezi sa kognitivnim kapacitetima i iskustvom. Razlike postoje u motivaciji deteta koje usvaja jezik, u tempu ovladavanja pravilima upotrebe elementarnih jezičkih jedinica, njihovom kombinovanju i postepenom usložnjavanju.

Receptivne reakcije i ekspresija od 1 do 12 meseca

      1. mesec
        1. Refleksno reaguje na iznenadne zvučne draži,
        2. Usmerava pogled na lice majke kada se približi
        3. Ima refleks sisanja i gutanja, tiho plače (stenje)
      2. mesec
        1. Osmehuje se u prisustvu majke
        2. Dobro sisa i guta,
        3. Glasno plače,
        4. Kratko vokalizuje (a/e)
      3. mesec
        1. Obraća pažnju na govor majke (umiri se, prestaje da plaće, osmehne se)
        2. Osmišljeno se osmehuje,
        3. Vokalizuje dva glasa (a-e),
        4. Guče
      4. mesec
        1. Prati zvučne igračke,
        2. Oralno eksplorira predmete,
        3. Uzbuđeno je kada treba da se nahrani,
        4. Ne ispušta predmet koji mu se uzima iz ruke
        5. Pogled usmerava ka ocima roditelja
        6. Vokalizuje više glasova („peva“ a-u)
      5. mesec
        1. Gleda u pravcu zvučne draži,
        2. Smeje se na lik koji vidi u ogledalu,
        3. Uznemireno kad ispusti predmet kojim se bavi,
        4. Povećava se obim vokalizacije.
      6. mesec
        1. Lokalizuje izvor zvučne draži prosečne jačine
        2. Obraća pažnju na govor odraslih – gleda u oči, prati pokrete usana
        3. Prepoznaje ukućane, smeje se poznatim osobama , pruža im ruke da ga uzmu
        4. Ne plače kad ostane samo, ne plaši se nepoznatih osoba
        5. Može da stavlja hranu u usta, stavlja igračke i cuclu u usta
        6. Modulira glas (socijalizovana vokalizacija vezana za osobu ili situaciju)
        7. Produkuje slog – kombinuje jedan ili više grlenih glasova i vokale (ka, ge, kh…)
        8. Glasno se smeje u situaciji zajedničke igre (začikavanja, golicanja…)
      7. mesec
        1. Privlači pažnju odraslih glasom ili zvukom predmeta koji drži
        2. Intenzivno produkuje slogove (ta, ma…)
        3. Sporadično udvaja slogove (ta-ta, ma-ma-ma)
        4. Moguća je pojava prve osmišljene reci „tata“, „mama“
      8. mesec
        1. Pokušava da spreči brisanje lica
        2. Uživa u igračkama
        3. Voli kontakt sa osobama – prati pokrete usana
        4. Uzbuđeno kad se hrani, prepoznaje situaciju hranjenja, voli hranu određenog ukusa
        5. Reaguje na ton glasa i na izraz lica majke kada kaže „Ne!“
        6. Povezuje dva različita sloga (ba-de, di-da…)
        7. Povećava se obim slogovnog oglašavanja
      9. mesec
        1. Oponaša pozdrav gestom pri odlasku
        2. Razume i odaziva se na ime
        3. Vuče roditelje za odeću kad hoće da ga uzmu
        4. Učestvuje i pomaže pri oblačenju
        5. Brblja, udvaja slogove, modulira glas
        6. Imitira glas, šum, zvuk premeta, izraz lica ili postupke odraslih
      10. mesec
        1. Održava kontakt očima, prati pokrete usana
        2. Čini namerne radnje (baca, skida)
        3. Reaguje kada mu se usmeri pažnja na osobe („Gde je tata…?“- pogleda u tom pravcu)
        4. Ima jednu reč sa posebnim znacenjem
      11. mesec
        1. Situaciono reaguje na poznate reči vezane za osobe, negu i ishranu
        2. Voli slike u knjigama i jednostavne dečije pesmice
        3. Prstom pokazuje odredjenu stvar i modulacijom glasa traži da mu se doda
        4. Taši rukama na poznate pesmice
      12. mesec
        1. Razume pitanja vezana za prepoznavanje predmeta („Gde je tvoja cipela, flašica…?“)
        2. Vraća pažnju na oči, ako ne razume – zadržava pogled na usnama
        3. Razume i reaguje na zabrane – ( uozbilji se i zaplače)
        4. Pojava prve reci u sklopu intenzivnog brbljanja

Većina dece izgovori svoje prve reči oko prvog rođendana ali deca se veoma razlikuju u brzini razvoja. Neka počinju da govore ranije, dok se kod druge taj početak vezuje za drugu godinu života. Oko 9. meseca, tipičnog razvoja, dominira faza melodičnih iskaza (varijacije u melodiji glasa) i glavna su karakteristika dečijeg iskaza pred kraj prve godine. Roditelji počinju da razumeju namere koje stoje iza tih iskaza, koji sad imaju određeniji oblik i često im pripisuju određena značenja. Pojedini glasovi počinju da se koriste sa fiksiranom melodijom i proizvode „protoreči”, u kojima su glasovi jasni, ali se ne može pouzdano odrediti šta znače. To su prvi stvarni znaci jezičkog razvitka i deca koja rastu u različitim jezičkim okruženjima počinju međusobno sve više da se razlikuju. Oko prve godine života dete razume različita situaciona značenja, ali još uvek nije sposobno (zbog stepena zrelosti neurološkog, fiziološkog i motornog sistema) da produkuje iskaze na isti način. Utvrđeno je da sposobnost razumevanja najmanje mesec dana prednjači u odnosu na produkciju prvih osmišljenih reči. Taj odnos razumevanja i produkcije zadržava se tokom celog perioda razvoja jezika, ali naravno, ne i u istom obimu. Prva faza u gramatičkom razvoju ogleda se u produkciji jedne reči (holofraze) ili „rečenice od jedne reci“. Stadijum „jedne reči“ obično je najprimetniji između 12. i 18. meseca. U ovoj fazi iskazi ne poseduju distinktivni gramatički oblik, ali upotreba prozodije i gestova ipak prenosi snagu rečeničnog tipa. Dakle, nakon 12 meseci života dete reaguje na govor okoline izvršavanjem jednostavnih, situaciono potkrepljenih naloga. Razume jednostavna pitanja, pokazuje na sebi imenovane delove tela, komunikacija je dominantno gestovna, a povremeno (nesistematski) verbalno produkuje od pet do šest reči. Intonacijske komponente imaju komunikativnu funkciju u govoru deteta i u stadijumu „holofraze” i u stadijumu iskaza od dve reči.

Iako je čitavo rano iskustvo značajno za ono što ce se kasnije dogoditi, do odlučujućeg koraka ka usvajanju maternjeg jezika dolazi negde između petnaestog i dvadesetcetvrtog meseca. „Povezivanje”, iskazi od dva člana javljaju se na uzrastu od oko 18 meseci. Do ovoga ne dolazi naglo, obično postoji prelazni period, kada se reči povezuju, ali sekvenca se ne izgovara kao jedinstvena ritmička jedinica. Na uzrastu izmedu 18. i 24. meseca, prosečna dužina iskaza je od dve morfeme. Prisutna je pojava dvočlanih iskaza sa konstituentskim znacenjima (predikat + objekat, subjekat + objekat, subjekat + predikat), dete o sebi govori u trećem licu jednine.

Uzrast u mesecima Broj reči
12 3
18 22
24 272
30 446
36 896

Na uzrastu oko druge godine kod većine dece prepoznajemo veliku zainteresovanost za nazive predmeta. To interesovanje obično ostaje jako u nekoliko narednih godina, uslovljavajući brzi razvoj rečnika. Istraživanja o razvoju rečnika kod dece pokazuju da nakon perioda u kome se reči (čiji je status često sumnjiv) veoma sporo uče, dolazi do perioda iznenadnog i brzog uvećanja rečnika. Deca brzo napreduju i do dve i po godine proizvode cele rečenice koje se ne razlikuju od onih koje odrasli mogu da izgovore. To ne znači da su sa dve i po godine ona spremna za govor odraslih, već da ona samo ponekad kažu ono što zvuči kako treba.

„Telegrafska” priroda ranog gramatičko-sintaksičkog razvoja, izostavljanje gramatičkih reči zapaža se kod mnoge dece. Iskazi su kratki, sažeti i nemaju doslednu upotrebu funkcionalnih reči i morfema (predloga, veznika, nastavaka za oblik i sl.). Faza dvočlanih iskaza se završava i dolazi do produžavanja iskaza i adekvatne upotrebe funkcionalnih reči. Izmedu druge i treće godine dete razvija i produkuje gramatičku kategoriju broja, pojmove koje odražavaju prostorne relacije (predloge: u, na, gore, dole) i pojmove za veličinu (veliko, malo, kratko, dugačko). Koristi upitne zamenice i predloge (čije, ko, šta, gde, kako). Prisutni su i pomoćni glagoli (jesam/biti), korišćenje prisvojnog prideva iskazanog u genitivu.

 

Copyright V. Borota & N. Milošević

Izvor: Borota V. (2013). RAZVOJNA SKALA ZA PROCENU NIVOA PRELINGVISTICKOG FUNKCIONISANJA. Prvi kongres logopeda Srbije. Udruženje logopeda Srbije. Divcibare, 17–19. Maja 2013.


Autorska prava
Kompletan autoLogoMedica_02rski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta logomedica.rs bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Centra Logomedica. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava Centra Logomedica i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta http://www.logomedica.rs/” i obavezom poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.

Ostavite komentar